Opština Stara Pazova, Srem, Vojvodina - zvanična stranica

Savez amatera opštine Stara Pazova je društvena organizacija, osnovana 2003. godine, kao sledbenik Kulturno-prosvetne zajednice, asocijacije kulturno-umetničkih društava i ustanova u oblasti obrazovanja i kulture.

U Savez amatera opštine Stara Pazova se dobrovoljno udružuju kulturno-umetnička društva, amaterska pozorišta, sekcije, klubovi, grupe, udruženja, ustanove, druge organizacije i pojedinci, pripadnici svih naroda, nacionalnih manjina i etničkih grupa na teritoriji opštine Stara Pazova. Savez prati i proučava amatersku kulturno-umetničku delatnost i predlaže mere za njeno unapređenje, podržava i pokreće inicijative za stvaranje uslova za razvoj i organizovanje svih oblika kulturno-umetničkog stvaralaštva amatera, organizuje i prati realizaciju festivala, smotri, susreta i sličnih manifestacija, prikuplja i sistematizuje građu o oblicima amaterskog delovanja, organizuje stručne seminare i savetovanja o aktuelnim pitanjima iz delokruga svog rada, bavi se izdavačkom delatnošću, koordinira rad i sarađuje sa svim asocijacijama u oblasti kulturno-umetničkog amaterizma u Pokrajini, Republici Srbiji i rasejanju.

Svojim delovanjem Savez amatera opštine Stara Pazova razvija, podstiče i afirmiše lične stvaralačke i umetničke sklonosti dece, omladine i građana u obrazovnim ustanovama, preduzećima, kulturno-umetničkim društvima, grupama, ansamblima i udruženjima. Savez amatera podstiče i afirmiše razvoj, očuvanje i negovanje amaterske kulturno-umetničke delatnosti i kulturne tradicije naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, uz puno poštovnje njihove ravnopravnosti.

U Savez amatera opštine Stara Pazova udruženo je jedanaest kulturno-umetničkih društava, tri likovna udruženja, dva udruženja građana, jedan folklorni ansambl, Gradski hor i Gradski tamburaški orkestar.

U opštini Stara Pazova postoji osam osnovnih škola, tri srednje škole i jedna škola za osnovno i srednje obrazovanje dece ometene u razvoju.

Osnove škole:

• OŠ "Simeon Aranicki" u Staroj Pazovi
• OŠ "Rastko Nemanjić – Sveti Sava" u Novoj Pazovi
• OŠ "Milan Hadžić" u Vojki (sa izdvojenim odeljenjem u Krnješevcima)
• OŠ "Boško Palkovljević – Pinki" u Staroj Pazovi
• OŠ "Nikola Tesla" u Novim Banovcima
• OŠ "Slobodan Savković" u Starim Banovcima
• OŠ "Vera Miščević" u Belegišu (sa izdvojenim odeljenjem u Surduku)
• OŠ "23. Oktobar" u Golubincima
• OŠ "Heroj Janko Čmelik" u Staroj Pazovi

Srednje škole:

• Ekonomsko-trgovinska škola "Vuk Karadžić"
• Gimnazija "Branko Radičević"
• Tehnička škola

Specijalna škola:

• ŠOSO "Anton Skala" je škola za osnovno i srednje obrazovanje u Staroj Pazovi koju pohađaju deca lako ometena u razvoju sa područja naše opštine i opština Pećinci i Inđija. Škola "Anton Skala" ima izdvojena odeljenja u Inđiji, Belegišu, Novoj Pazovi, Beški, Čortanovcima i Pećincima.

Postoje i dve predškolske ustanove koje imaju svoja odeljenja po okolnim selima:

• PU „Poletarac“ Stara Pazova
• PU „Radost“ Novi Banovci“

Општина која је одувек на раскрсници важних путева је примала различите културне утицаје са свих страна у свим историјским периодима. Сви ови утицаји су довели да се културни простор Општине Стара Пазова одликује мултикултуралним наслеђем и шароликошћу култура.

Као ретко која Општина поседује добро организовану културну сцену са изванредним појединцима који су, свако у оквиру свог уметничког стваралаштва, представили културу ове средине широм света. Фолклорни ансамбли су бројни, активни и са прегршт награда са бројних турнеја. Позоришно стваралаштво је присутно више од 100 година на српском и на словачком језику. Аматерско позориште је посебан драгуљ, јер је једно од њих веђ годинама званично најбоље у Србији. У Општини функционише неколико хорова којима диригују професионалци. Активно делују два удружења ликовних уметника, изложбе се поред Галерије Центра за културу и Леонардо одржавају и у за то прилагођеним просторима у домовима културе који постоје скоро у сваком насељу у општини. У оквиру Општине у току године делују и три ликовне колоније на различитим локацијама (Космик Арт у Војки, Водица у Голубинцима и Леонардо у Бановцима). Класичну музику можете чути од стране наших уметника који су се школовали код нас и у иностранству, а врло озбиљно, на академском нивоу, функционише и велики Градски тамбурашки оркестар. Музички живот на нивоу поп и рок музике у летњем периоду захваљујући манифестацији "Пазовачко културно лето" превазилази оквире локалног тако да Стара Пазова постаје место са врхунским концертним програмом у Србији где гостују најпознатији бендови из целог региона. Бројне културне манифестације чине календар културних дешавања врло богатим.

Поред Центра за културу Стара Пазова у општини делују и Културно- пословни центар Нова Пазова и Културни центар "Леонардо" из Бановаца. Народна библиотека “Доситеј Обрадовић” има 130-годишњу традицију и мрежу огранака по свим местима наше општине. Велики број удружења грађана и друштава је окупљено у Савезу аматера општине Стара Пазова.

Што се тиче информисања, најзначајнија је локална радио станица која пружа 24-часовни радио програм на српском, словачком и ромском језику а која је од недавно покренула и ТВ програм и прерасла у "РТВ Стара Пазова". Значајан део програма посвећен је култури и очувању културне баштине.

Библиотеке у општини

Савез аматера

Културни информатор

Центар за културу општине Стара Пазова

Dom zdravlja "Dr Jovan Jovanović Zmaj" Stara Pazova je zdravstvena ustanova koja pruža usluge primarne zdravstvene zaštite na teritoriji opštine Stara Pazova.

Dom zdravlja je organizovan u Staroj Pazovi a zdravstvene stanice su organizovane u Novoj Pazovi, Starim Banovcima, Novim Banovcima, Belegišu, Surduku, Golubincima i Vojki, dok je u Krnješevcima organizovan rad ambulante. U Staroj Pazovi je organizovan rad apoteke, dok je pri svakoj zdravstvenoj stanici organizovan rad apotekarske stanice.

Dom zdravlja "Dr Jovan Jovanović Zmaj" Stara Pazova

Direktor Doma zdravlja je dr Aleksandar Omerović – specijalista interne medicine.

Pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost je dr Snežana Dimitrijević – specijalista interne medicine.

Pomoćnik direktora za kvalitet je dr Snežana Tabaković – doktor medicine.

Pomoćnik direktora za ekonomske poslove je Marjanović Vinka, ekonomista, a pomoćnik direktora za pravne poslove i zaštitnik pacijentovih prava je Novaković Vesna, diplomirani pravnik.

Dr Dalibor Kujundžić – doktor medicine je ovlašćeno lice za komunikaciju sa javnošću ispred Doma zdravlja "Dr Jovan Jovanović Zmaj" Stara Pazova.

Glavna medicinska sestra Doma zdravlja je Grujić Slađana, diplomirani ekonomista za menadžment u zdravstvu.

Adresar Domova zdravlja

Internet prezentacija Doma zdravlja "Dr Jovan Jovanović Zmaj" Stara Pazova

Surduk je turska reč i znači provalija. Ime označava provaliju blizu Dunava, na čijoj uzvišenoj obali selo leži. U antičko doba mesto je bilo poznato kao Rittium. Naselje je razvijano na uzvišici pored Dunava, što ga je sačuvalo od poplava. Pravoslavna crkva u centru sela Svetog Oca Nikolaja je podignuta 1816 godine. Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka selo je imalo izuzetan razvoj i u tom periodu je dobilo izgled kakav i danas poznajemo. U drugoj polovini 20.veka dolazi do stagnacije, zbog migracije satanovništva u gradove. U poslednjih dvadesetak godina dolazi do novog razvoja razvoja sela u svakom smislu. je jedno od manjih naselja u opštini Stara Pazova, leži delom na Dunavskom bregu, a onda se širi ka tipičnoj ravnici. Broj stanovnika u ovom živopisnom selu je u konstantnom porastu u poslednjih dvadeset godina, od 1253 stanovnika koliko je bilo 1991., preko 1589 stanovnika 2002. godine, do danas se ovaj pozitivni trend nastavlja jer su Surdučani, čiji su potomci završavajući škole najčešće odlazili u Beograd i Zemun, velikodušno ponudili placeve i novi zavičaj izbeglicama iz Bosne i Hrvatske. Uslovi za rast i širenje sela leže u njegovom povoljnom položaju, pored Dunava, sa živopisnim krajolikom, prijatnom seoskom atmosferom i razvijenom poljoprivredom.

U novije vreme Surduk postaje turistički centar opštine. Pogodni tereni za lov i ribolov, obala Dunava, prijatan seoski ambijent sa kafanama i restoranima, i najnoviji sportsko-turističko-rekreativni kompleks bazena „Horizonti“ pružaju velike mogućnosti za razvojove privredne grane. Gradovi Novi Sad i Beograd su na svega četrdesetak kilometara, što pruža odlične mogućnosti za jednodnevne izlete, odmor i razonodu.

Istorija

Surduk je turska reč i znači provalija. Ime označava provaliju blizu Dunava, na čijoj uzvišenoj obali selo leži. U antičko doba mesto je bilo poznato kao Rittium. Naselje je razvijano na uzvišici pored Dunava, što ga je sačuvalo od poplava. Pravoslavna crkva u centru sela Svetog Oca Nikolaja je podignuta 1816 godine. Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka selo je imalo izuzetan razvoj i u tom periodu je dobilo izgled kakav i danas poznajemo. U drugoj polovini 20.veka dolazi do stagnacije, zbog migracije satanovništva u gradove. U poslednjih dvadesetak godina dolazi do novog razvoja razvoja sela u svakom smislu.

Fotografije:

Stari Banovci su jedno od većih naselja u opštini Stara Pazova. Nalaze se na desnoj obali Dunava, na ušću fruškogorskog potoka Budovara u Dunav. Pet i po hiljada stanovnika uživa sve pogodnosti dobrog geografskog položaja i blizine saobraćajanica, koje ih spajaju sa velikim gradovima. Blizina autoputa E-75 predstavlja glavnu vezu Starih Banovaca sa Beogradom i Novim Sadom. Takođe, kroz naselje prolazi regionalni put koji spaja sva živopisna mesta pored Dunava između Beograda i Novog Sada, a sedište opštine, Stara Pazova, je na svega 6 kilometara. Mesto je urabanizovano, uz Dunav poseduje sav infrastrukturni komfor modernih naselja. Zajedno sa Novim Banovcima čini jednu celinu, poznatu kao Banovci.

Istorija

U antička vremena se, na prostoru Starih Banovaca nalazila drevna naselja Tusa i Darinovci, koja više ne postoje, a pomen se čuva u nazivima seoskih atara. Selo Banovci ovde postoji od 16. veka, a možda i duže.

Naselje na današnjem prostoru Starih Banovaca je formirano prvim većim naseljavanjem od 1745. do 1750. godine. To su većinom bile porodice iz Županinskog Srema, koje su se izjasnile za graničarsku službu, a bilo ih je iz Banata i Bačke.

1566/1567. godine Turci su izvršili popis stanovništva koji pokazuje da su u Starim Banovcima tada većinom živeli Srbi. 1734. godine u selu je bilo 53 doma, a do 1756. broj je porastao do 211.

U Drugom svetskom ratu, Sile osovine okupirale su Stare Banovce, pa je u selu duže opstojavala nemačka postaja. Tada je ubijeno 158 žitelja, 52 oterano u koncentracioni logor Sajmište, 38 poslato na prinudni rad, a 104 žitelja bili su ratni zarobljenici.

Fotografije:

Stara Pazova je administrativni centar opštine koja po ovoj sremskoj varoši nosi naziv. Ona je ujedno, i ekonomski, zdravstveni, obrazovni, kulturni centar. Leži na čvorištu značajnih saobraćajnica i takozvanom KORIDORU 10. Kroz Staru Pazovu prolazi magistralni put Beograd-Novi Sad M-22, samo 6km je deli od magistralnog put M-75 a petnaestak kilometara od Auto puta E-75 (Beograd-Zagreb), tu je železnička pruga koja spaja Evropu sa Istokom, aerodromi Batajnica na 15-ak i „Nikola Tesla“ na 40-ak kilometara.... Lepo je urbanizovana, sa svim odlikama malog grada u sremskoj ravnici, širokim i zelenilom bogatim ulicama u većem delu naselja.

Gotovo dvadeset hiljada stanovnika različitih nacionalnosti, pre svega Srba i Slovaka, uživa pogodnosti mesta koje je dovoljno malo da bude mirno i pitomo, a dovoljno veliko i blizu velikih gradova da im omogući dinamičan život.

Centar Stare Pazove danas

Istorija

Naselje Pazova se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1716. godine, i piše da postoji na potesu zvanom «Staro selo». Nastajalo je u doba Otomanskog carstva (16-18. vek), a Pazovu, koju u zapisima nailazimo pod imenima Alt Pazoa ili Alt Pazuha, ili „šanac Pazuha“, naselili su Srbi, uglavnom prebezi iz krajeva južno od Save i Dunava i Srbi iz Like. Slovaci su se doselili u ovaj deo Srema, tada južni deo Austro-Ugarske monarhije, 1770.godine, i to najpre nekoli porodica iz Selenče, a potom se doseljava veći broj porodica iz srednje Slovačke, i to pripadnici nove protestantske, tj. evangelističke veroispovesti. Doselili su se zbog siromaštva ali i zbog Mađara katolika, koji su vršili progone pripadnika nova hrišćanske vera. Muškarci su mahom čuvali granicu i obrađivali zemlju. Stanovništvo je živelo i radilo u porodičnim zadrugama, a nakon ukidanja Vojne granice 1871.godine Stara Pazova je počela brže da se širi i razvija, jer se nalazila na raskrsnici najvažnijih puteva. Zadruge su počele da se dele, a nove kuće su nicale «čelo bašta». Tada počinje nagli razvoj zanatstva i trgovine.

Slovaci su bili većinsko stanovništvo u Staroj Pazovi do polovine 20. Veka, a istovremeno su Srbi bili većinsko stanovništvo u okolnim selima. Tokom godina dolazilo je do promena pa danas u Staroj Pazovi ima nešto preko 15 posto Slovaka koji, kako su to beležili pazovački hroničari obe nacionalnosti, žive, rade i stvaraju u dobrosusedskim i prijateljskim odnosima punih 240 godina.

Fotografije:

Novi Banovci se nalaze na obali Dunava, 12 kilometara uzvodno od Zemuna. Desetak hiljada stanovnika živi na prostoru koji poseduje sve karakteristike urabanog, ali kombinovano, seoskog i gradskog naselja. Naselje je spojeno sa Starim Banovcima, urbanim naseljem Banovci-Dunav sa kojim zajedno ima oko 15.000 stanovnika.

Novi Banovci imaju fantastičan geografski položaj, nalazi se na čvorištu međunarodnih i regionalnih puteva, i to ih čini vrlo atraktivnim za stanovanje, ali i privređivanje. Pored ovog naselja prolazi autoput E-75 koji predstavlja glavnu vezu Novih Banovaca i Beograda, kao i vezu Novih Banovaca i Novog Sada( koji je udaljen 60 km). Na svega 3 km od mesta je Batajnica, a na 7 km Stara Pazova. Kroz Nove Banovce prolazi put koji spaja sva živopisna naselja pored Dunava, od Beograda do Novog Sada. Takođe, regionalnim putem se vrlo brzo stiže do autoputa Beograd- Zagreb.

Istorija

Područje na kojem se nalaze Novi Banovci naseljavano je još od davnina. U centru naselja postoji rimsko arheološko nalazište Burgena. Novi Banovci su predstavljali raskrsnicu Istoka i Zapada, a i dan danas u centru mesta postoji kuća pod nazivom „Janeskina kafana“(Mezulhana) koja je u tursko vreme služila kao konačište za vojnike i trgovce koji su putovali za Istanbul i Beč.

Za vreme Drugog svetskog rata bilo je veliko uporište ustaša, kojih je bilo mnogo u Novim Banovcima, a pre Drugog svetskog rata skoro polovina stanovnika bili su Nemci( Folksdojčeri). Posle završetka Drugog svetskog rata, u naselju je bilo najviše Hrvata, ali se ta slika menja kolonizacijom, pa se i u Nove Banovce naseljavaju Srbi iz Dalmacije, Bosne i iz ostalih krajeva Srbije.

Mesto je počelo naglo da se razvija početkom 1980. Godine, kada pored Novih Banovaca niklo stambeno naselje Banovci-Dunav, skraćeno nazvano Kablar, jer je stambene jedinice za zaposlene u beogradskom basenu gradila firma Kablar iz Kraljeva.. Prve stambene zgrade useljene su 1985. godine. Usled većeg priliva stanovništva, poslednjih petnaest godina, naselje se širi velikom brzinom.

Fotografije:

Nova Pazova je, uz Staru Pazovu, najveće mesto u Opštini. Uređena je da podseća na mali gradić sa dvadesetak hiljada stanovnika i vrlo razvijenim preduzetničkim duhom. U celom regionu je poznata po razvijenoj tzv. maloj privredi, tačnije malim i srednjim preduzećima i zanatskim radnjama, još iz vremena Jugoslavije, i to pola veka unazad. Poseduje uređenu industrijsku zonu, koja ima veoma zanimljiv položaj jer se nalazi na magistralnom putu M22 Beograd-Novi Sad. Pored nje prolazi železnička pruga, po obodu atara, prema Starim i Novim Banovcim, prostire se autoput M-75, a 75% površine aerodroma Batajnica leži u ataru Nove Pazove. U samoj industrijskoj zoni je smešteno 70-tak privrednih objekata koji zapošljavaju nekoliko hiljada radnika. Dobar deo novopazovačke privrede je smešten u samom naselju, gde su vlasnici privrednih subjekata, u okviru porodičnih imanja, podigli proizvodne pogone. Sada ima oko 1.600 samostalnih radnji i oko 400 preduzeća u Novoj Pazovi.

Ekonomski prosperitet Nove Pazove, blizina saobraćajnica i velikih gradova, čine ovo mesto atraktivnim za život i pruža mogućnosti za napredak i u ostalim aspektima života, naročito kulture i sporta.

Centar Nove Pazove

Istorija

Nova Pazova je nastala 1790. Godine, kada je na pustaru južno od Stare Pazove doseljeno 882 kolonista iz Nemačke, koji su danas poznati pod nazivom podunavske Švabe. Do 6.oktobra 1944.kada su iz straha od odmazde oslobodilačkih jedinica Crvene armije i jednica NOV I POJ Švabe, po naređenju nemačke komande za jedan dan napustile Novu Pazovu, bilo je to uredno i napredno naselje sa velikim brojem dobro stojećih domaćina koji su obrađivali zemlju, gajili konje i svinje, bili vlasnici mlinova, vršačlica i drugih proizvodnih kapaciteta u mestu, ali i okolnim selima. Napustivši ognjišta, posle velikih muka koje su u putu pretrpeli, bivši stanovnici Nove Pazove su se naselili u zemlji svojih predaka, u pokrajini Baden-Virtenberg, a od pre nepunu deceniju održavaju kontakte sa današnjim stanovnicima ove sremske varoši.

Urbanistički pravilno razvijana, Široke i prave ulice su se sekle pod pravim uglom sa raskrsnicom koja i danas postoji, placevi su bili jednaki, a raspored objekata u skladu sa propisima Austro-Udarske monarhije onog doba.

Nova Pazova u današnjem etničkom sastavu je nastala posle Drugog svetskog rata, u vreme kolonizacije, to jest doseljavanjem stanovnika iz ratom opustošenih oblasti tadašnje Jugoslavije, najviše iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Like, nešto manje iz Crne Gore.

Do 1958. godine Nova Pazova je bila opština, ali je promenom sistema lokalne samouprave došlo do ukrupnjavanja opština, čime je Nova Pazova izgubila taj status i sada je samo jedno od naselja staropazovačke opštine, a lokalna vlast se vrši preko mesne zajednice. Već dve godine u Novoj Pazovi je aktuelna ideja za izdvajanjem iz opštine Stara Pazova i osnivanjem opštine Nova Pazova, pa je urađena i studija o opravdanosti i formalno se ušlo u proceduru za koju, ipak, niko ne može da kaže koliko može potrajati.

Fotografije:

Najmanje naselje u Opštini Stara Pazova, ima oko 1500 stanovnika, od nedavno uživa blagodeti jedne od najboljih industrijskih zona ne samo u staropazovačkoj opštini nego i u Srbiji. Selo se naslanja na međunarodni autoput E-75 pored koga je, na 25 kilometru od Beograda, formirana industrijska zona od 580 ha, u kojoj se nalaze neke od najpoznatijih domaćih i inostranih kompanija.

Pored značajne industrijske zone, ostatak sela odiše mirom i rustikalnim duhom sremskog naselja u kojem se više od hiljadu stanovnika uglavnom bavi poljuprivredom.

Istorija

Prvi pomen Krnješevaca datira iz 1713. godine, i podaci o ovom selu su jako retki. Tokom istorije selo je delilo sudbinu ostalih naselja u okolini. Plodno zemljište i brojni pašnjaci su omogućavali stanovništvu stabilan život. Iako malo, naselje je urabanistički uređeno i poseduje poštu, samoposlugu, područnu školu( do četvrtog razreda), vrtić, fudbalski klub, crkvu i potrebnu infrastrukturu od telefona do vodovone mreže.

Fotografije: