Iz novinarskog pera Dragane Ignjić, autorke reportaže o Opštini Stara Pazova, najnovije emisije RTS-a: "Oko magazin".
Stara Pazova jedna je od retkih opština u kojoj se broj stanovnika uvećava. Razvija se brže nego većina mesta u Srbiji. Delom tome doprinosi odličan geografski položaj, mada meštani kažu da u svemu ima i njihovog angažmana.
U Staru Pazovu više ljudi dolazi nego što je napušta. I to je tako više od tri veka, od Velike seobe i Arsenija Čarnojevića.
Stara Pazova
Još u 19. veku Stara Pazova bila je varoš, međunarodni železnički čvor, trgovačko jezgro regiona. Među prvima je dobila električnu energiju, imala je esnafska udruženja, ustanove kulture.
Danas, Stara Pazova na istom je tragu. Pola opština, a pola industrijska zona. Kuća srpskog fudbala. Pored auto-puta. Između Beograda i Novog Sada, a, nadaju se meštani, u skoroj budućnosti i mesto kroz koje prolazi brzi voz kojim se od jednog do drugog grada stiže za 20 minuta.
Brzi voz još čeka brze pruge. Ali, zato je Stara Pazova među prvima dobila Kancelariju za brze odgovore.
"Kancelarija je važna za građane – oni nam se obrate i mi u roku od 48 sati spremimo odgovor; pitanja su uglavnom komunalni problemi, ali ne moraju građani da obijaju vrata, nego Kancelarija njima dostavi odgovor", objašnjava Đorđe Radinović, predsednik Opštine Stara Pazova.
Kancelarija je samo jedna od mnogih smeštenih u opštinskoj zgradi, na kojoj je naknadno (i očigledno) podignut još jedan sprat. Mada, zvaničnici objašnjavaju da je taj nadograđeni sprat podignut ranije, pre njihovog mandata.
Sad im je najvažnije što su sve službe pod jednim krovom, jer tako uspevaju brže da odgovore i na zahteve investitora, kojima je sve podređeno.
"Šampion lokalnog ekonomskog razvoja"
"U industrijskoj zoni imamo mnogo distributivih centara, to su objekti velikih kvadratura, imamo po osnovu poreza na imovinu prihod, pa porez, zatim porez na plate, oni zapošljavaju ljude i to je najvažnije, ta borba za investitore, jer i građani nalaze svoje radno mesto, a i opštinski budžet je snažniji", objašnjava Radinović.
Zato svaki potencijalni investitor dobija jednog službenika koji odmah odgovara na njegove zahteve. Rezultati su, kažu, očigledni.
Marina Savić iz Kancelarije za lokalno-ekonomski razvoj kaže da se od osnivanja Kancelarije za 50 odstvo uvećao broj stranih investitora, što je Staroj Pazovi donelo prihod od oko 120 miliona evra.
Tako lokalna vlast, ko god da je čini, ne mora da priča populističke priče o dolasku investitora – jer oni su već ovde. Stara Pazova i zvanično je među šampionima lokalnog ekonomskog razvoja, pa čak i državni čelnici vole da se slikaju u ovom mestu.
Skoro da nema političara koji, bar u kampanji, nije svratio do industrijske zone u Pazovi. Ta zona se širi, pa je samo za protekle dve godine stotinu hektara državne zemlje pretvoreno u građevinsko zemljište, koje se prodaje investitorima.
Kvadratni metar komunalno neopremljene zemlje košta oko 10 evra, dok one koja je komunalno opremljena dostiže i 17 do 18 evra za kvadratni metar.
U Staroj Pazovi ne brinu zbog toga što zemlju prodaju strancima.
"Mi ne smatramo da smo to baš prodali strancima, jer su oni ovde osnovali firme koje su vlasništvo Republike Srbije jer su registrovane ovde, mi smo zadovoljni jer imamo nova radna mesta i privreda funkcioniše", odgovara Marina Savić iz Kancelarije za lokalno-ekonomski razvoj.
Kuća srpskog fudbala
Strani investitori nisu jedini koji čine boljim imidž Stare Pazove.
Pre tri i po godine, otvorena je i Kuća fudbala u, logično, Fudbalskoj ulici. Mada u Fudbalskom savezu vole da kažu kako je ovo zdanje namenjeno svim sportistima, danas ovaj "simbol novog optimizma srpskog fudbala", kako je rečeno na otvaranju, više od toga je još jedna reklama za rad opštine.
"Stara Pazova nam je izašla u susret i dala zemljište na korišćenje, tako da mi imamo odličnu saradnju. A sada možemo reći da je Pazova došla na mapu sveta zahvaljujući sportskom centru, jer tu dolaze brojne strane ekipe", kaže Aleksandar Karadžić, direktor marketinga Sportskog centra Fudbalskog saveza Srbije.
U senci dva grada
Možda jeste Stara Pazova na mapi sveta, ali se svet za meštane uglavnom kreće na potezu između Beograda i Novog Sada. U Kulturnom centru ne strahuju da će dva velika centra ugušiti kulturni život relativno male opštine. Naprotiv, kažu da im te granične linije postavljaju visoke zahteve.
Stara Pazova
"Galerija u Staroj Pazovi je jedna od retkih između Beograda i Novog Sada koja radi i u kojoj je izlagalo preko 100 umetnika iz zemlje i inostranstva", kaže Vladimir Kerkez, direktor Centra za kulturu.
Centar ima stalnu publiku, tako da nema brige da li će sala biti puna. To zaposlenima olakšava rad, ali i doprinosi da se ulaže u prostor u kojem se održavaju koncerti, predstave ili prikazuju filmovi.
"Kad se uzme u obzir da je cena karte za bioskop dvostruko ili trostruko manja nego što je u Beogradu, to znači mnogo; imamo publiku koja je redovna i mnogi koji dolaze ovamo – bilo dramski ili likovni umetnici – iznenade se kad vide tako veliki broj ljudi koji dolazi da isprati sve te programe", kaže Kerkez.
I sfera koju pokriva signal lokalnog radija i televizije takođe je između Beograda i Novog Sada.
Na pitanje da li je u opštini baš sve onako kako nam prikazuju lokalni funkcioneri, direktor RTV Stara Pazova Jovica Gagrica potvrdno odgovara. Zadovoljan je što su vesti koje emituju uglavnom optimistične. Važno mu je i da naglasi da posebnu pažnju poklanjaju slovačkoj nacionalnoj zajednici, koja je u Staroj Pazovi vrlo brojna. I podvlači – nije dosadno biti novinar u mestu u kojem, kako se čini, nema neke velike drame.
Pazovski lokalpatriotizam
Zanimljivo, u Staroj Pazovi danas nema opozicije. I ne samo danas. Godinama se već dešava da kako koja partija osvoji većinu, vrlo brzo se toj većini priklone i ostali. Kažu – to je lokalpatriotska politika na delu.
Zato je teško poverovati da je Pazova nekad bila mesto u kojem su nastajale prve opozicione, nacionalno orijentisane partije. Predsednik Opštine, koji je sad naprednjak ali je nekad bio među osnivačima SPO-a, misli da u svemu ima i uticaja "sa strane".
"Imamo veliki broj ljudi koji su došli posle rata, povećao se broj stanovnika i ti ljudi su stvarali nacionalne opcije", kaže Radinović.
Zanimljivo je da su se "dođoši" vrlo brzo utapali u okruženje.
"Ja sam Bačvanin, a ovde sam se posremčio", kaže nam Kamenko Katić, dugogodišnji novinar TV Beograd.
Priča nam kako su Novi Banovci, jedno od okolnih sela, posle Drugog svetskog rata imali tek oko 1.000 stanovnika, dok danas imaju oko 20.000.
"Dolaze ljudi sa različitih strana: izbeglice, ljudi koji su počeli da grade vikendice, ljudi koji su završili radni vek pa se preselili, prodali stanove u gradu ili ostavili stanove deci, a ovde se naselili i tu sada žive – verovatno ih ima i znatno više nego što se pretpostavlja, jer mnogi su prijavljeni u Beogradu a ovde žive", priča nam Kamenko Katić.
Da bismo videli i još neko lice Stare Pazove, legendarni prezenter vremenske prognoze i hroničar ovog kraja, a naš vodič, pokazuje nam Dunav.
Pored reke, ljudi i dalje gaje stoku, a nekad je, kaže, celo selo pored reke imalo obore za svinje. Bilo je i raznih malih pogona koji su sarađivali sa industrijskim preduzećima i mnogi su se održali do danas i prave zanatske proizvode.
"Širok Dunav, ravan Srem"
Ipak, danas je ovaj kraj, umesto po zanatskim radnjama, daleko popularniji po brojnim ribljim restoranima.
Mada, Borisav Baracki, nekadašnji odbojkaški reprezentativac SFRJ a danas penzioner i alas, kaže da je sve manje ribe u Dunavu.
"Mi uzvodno imamo prvi zagađivač Novi Sad, koji je 50 km udaljen odavde – nema industrije, ali ima otpadnih voda i kanalizacije, pa je zato ribe sve manje", objašnjava Baracki.
Popularni "čika Bora" zaljubljenik je u Dunav. On svakodnevno zapisuje i nivo vode na Savi i na Tisi, tako predviđa šta ga očekuje na Dunavu. Nema iznenađenja.
Dok nas u svom čamcu vozi rekom, priča nam kako 26 km obale Dunava, koliko pripada Staroj Pazovi, predstavljaju najlepši i najrazuđeniji deo obale, od izvora Dunava pa sve do Crnog mora.
Ekipa RTS-a na snimanju na Dunavu
Posle vožnje Dunavom, ponovo se okrećemo kopnu. Ako je Pazova investiciona zona, a ako je i sve manje ribolova, imaju li onda druge grane poljoprivrede perspektivu?
"Sad su uglavnom i krave izumrle, uzgajaju se na farmama, mada još postoje neka sela gde svako domaćinstvo ima krave, uzgaja se i duvan, dok se u mnogim domaćinstvima mogu videti i konji", priča Kamenko Katić.
Koliko je uzgoj konja postao popularan, potvrđuje nam i Zoran Turaković. Privatni preduzetnik, Zemunac, samo zbog konja većinu dana u nedelji provodi u Surduku. Ima osam rasnih konja, od kojih je jedan šestostruki apsolutni šampion Novosadskog sajma.
Surdučani su tako obnovili i fijakerijade, zajedno sa Novobečejcima i Zrenjanincima. Ipak, naglašavaju da su njihovi, "sremski" konji lepši i bolji i pozivaju se na tradiciju husara, starih graničara, koji su čuvali granice Habzburškog carstva.
Konji u Pazovi, bez obzira na sve pehare i medalje osvojene na sajmovima i izložbama, ipak rade i na njivi i vuku zapregu, a nisu samo lepi da bi paradirali ulicama.
Tako u Staroj Pazovi svaka priča ima i svoju drugu stranu. Ništa nije tek tako jednostavno ili lepo bez razloga, već obavezno ima i svoju praktičnu primenu. Možda baš zato Stara Pazova danas ne deli tužnu sudbinu većine opština u Srbiji.
Kompletan članak možete pogledati na Internet prezentaciji RTS-a
