Општина Стара Пазова, Срем, Војводина - званична страница

На дан када се обележава сећање на 6. април 1941. годину и почетак бомбардовања Београда, када се евоцирају успомене на бројне пострадале у одбрани земље и борби за слободу, Општина Стара Пазова се посебно присећа хероја Александра Берића, поручника ратног брода Краљевске морнарице, који је својом храброшћу, бранећи официрску част и положену заклетву, златним словима исписао најсветлије странице у историји Речне флотиле.

У част Александра Берића и његовог родољубивог дела, данас је Братислав Гашић, министар одбране Владе Републике Србије, у Белегишу на месном гробљу где леже земни остаци хероја, открио новопостављено спомен обележје – бисту са поручниковим ликом, а потом заједно са Ђорђем Радиновићем и потомцима Александра Берића положио венце. Овoм приликом споменик је свечано и од стране свештеника Српске Православне Цркве, намесништва старопазовачког одмах освештан уз црквени обред за покој његове душе.

Због великог подвига током војничке каријере, овај изузетни војник и родољуб, одликован је: Златном медаљом за ревносну службу (1932. године) и Медаљом за војничке врлине (1934. године), док су му постхумно додељена два признања: Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена (1942. године) и Медаља части (априла 2002. године). Брод „Драва“, којим је командовао поручник Александар Берић одолевао је снажном нападу непријатеља пуних седам дана од почетка рата, да би 12. априла 1941. године, тачно у 8:00 часова, након ваздушног напада непријатељских авиона „Штука“, била исписана последња реченица у дневнику „Драве“, која је потонула на 1287. пловном километру реке Дунав – у непосредној близини Белегиша.

Берић је, према речима поручника Драгана Спасојевића, живот положио бранећи част и слободу отаџбине са реке и поступио по неписаном поморском правилу да капетан тоне са својим бродом. "Тим чином поделио је херојску судбину брода и његове јуначке посаде. Не желећи да напусти брод, остао је на командом мосту до последњег тренутка и заједно са њим отишао у незаборав, у бесмртне воде славе и сећања", рекао је Спасојевић. Говорећи о капетану Берићу, Спасојевић је подсетио на бројна признања, која је добио током своје војничке каријере.

На спомеинику, испод лика Александра Берића уклесан је, сада већ историјски текст, изговорен од стране сведока, преживелих чланова посаде које је Берић у пресудном тренутку послао са брода: „Гледамо према „Драви“ и на њој стоји командант Берић, а наша се застава вијори. Одлучио је да сконча са својим пркосним бродом! Последње што смо видели био је командант како поздравља ратну заставу. Био је велики, племенит, храбар, строг, али поштен човек, командант и ратник".

Поред високих представника Министарства одбране Владе Републике Србије, откривању бисте на сеоском гробљу у Белегишу присустовали су и представници Војске Србије, припадници Речне флотиле, 204. ваздухопловне бригаде, као и представници локалне самоуправе.

Биста која је подигнута прилозима Речне флотиле и њихових бројних пријатеља, дело је академског вајара Ђорђа Лазића Ђапче из Сремских Карловаца, а све око прилаза и самог споменика је уређено трудом и залагањем руководиоца Општине Стара Пазова, Речне флотиле Војске Србије и грађана, бројних поштоваоца поручника Берића и његовог дела.

Кратка биографија поручника Александра Берића

Берић је Поморску војну академију завршио 1928. године, а током Априлског рата био је командант монитора "Драва", једног од четири брода тог типа у морнарици Краљевине Југославије. Током каријере је стекао војне вештине обављајући дужности у командама Морнарице - Бродарској подофицирској школи, Минерској команди, Поморском арсеналу, Поморској обалској команди, Машинској школи, Поморској одбрани Селце, Команди подводног оружја и на Краљевским бродовима "Сокол", "Ускок", "Далмација", "Торпиљар - 1", "Четник", "Малинска" и "Драва".

Када су нацистичке снаге напале Југославију 6. априла "Драва" се затекла на положају недалеко од Бездана, на граници са Мађарском, а задатак му је био да обезбјеђује гранични сектор Дунава код Бездана. Командујући "Дравом" два дана је водио борбу с патролним чамцима, трупама на обали и авијацијом окупаторских снага. Приликом повлачења војске ка Новом Саду, његов брод је 12. априла, око седам сати ујутру, напала немачка авијација код села Челарева. У борби која је трајала пола сата оборено је 12 авиона, међутим брод оштећен бомбама почео је да тоне. Напад је преживело око десетак од 76 чланова посаде, док је Берић потонуо заједно с бродом, на 1287. километру Дунава, недалеко од Челарева.

Његово тело пронашли су мештани села Белегиша и сахранили на сеоском гробљу.

Фотографије: