Општина Стара Пазова, Срем, Војводина - званична страница

Голубинци су једно од великих сеоских насеља у Општини Стара Пазова. Са преко пет хиљада становника спадају и у једно од већих села у Срему. Смештени су на ободу старопазовачке општине и општина Пећинци и Инђија са којима су одлично повезани регионалним путевима. Одликује их типична архитектура војвођанских местa где у центру поред старог парка постоји и више очуваних старих грађевина: дворац “Шлос”, парвославна црква с краја 18.века, римокатоличка црква из 19.века, школа… Село има и модерно развијену инфраструктуру, што га чини пријатним за живот, а у етничком саставу становништва доминирају Срби и Хрвати, а има и доста Рома. Главна привредна грана је пољопривреда. Голубинци су посебно скренули пажњу на себе пројектом „Голубинци еко етно музеј“ а због дворца “Шлос“ и амбара и котобања који су пример сеоске архитектуре с краја 19 и почетка 20. века требало би да добију први еко-етно музеј у Србији. Стављени су и на карту Европске културне баштине.

Историја

Голубинци су старо село које се први пут помиње у документима из 1572. године када га описују као село од земуница. Године 1717. када је источни Срем ослобођен од Турака, житељи који су живели у земуницама на месту званом Рупине почињу да се насељавају поред старог римског пута, који је био камени, и водио је од Сремске Митровице према Сланкамену и Земуну. Голубинци су били под Аустроугарском влашћу и 1776. године су уврштени у војну границу. Из тог периода потичу најстарије зграде у селу које су под заштитом државе. Зграда месне заједнице која је направљена 1770. године друга је најстарија зграда изграђена за потребе војне границе у то време. Поред те зграде је библиотека, смештена у објекту старе школе која је изграђена још 1880.године.

У центру села је и православна црква Ваведење Пресвете Богородице, изграђена између 1731. и 1784. године. Друга црква у селу је католичка, посвећена је светом Јурију мученику, а градња ове цркве је завршена 1878. године.

Од здања у селу свакако је најпознатији дворац Шлос, који је изграђен као седиште хусарског пука који је имао задатак да чува свој део војне границе, а историографи бележе да је у Шлосу 1813. Боравио и српски вожд Карађорђе.

Фотографије: