Општина Стара Пазова, Срем, Војводина - званична страница

Стара Пазова је административни центар општине која по овој сремској вароши носи назив. Она је уједно, и економски, здравствени, образовни, културни центар. Лежи на чворишту значајних саобраћајница и такозваном КОРИДОРУ 10. Кроз Стару Пазову пролази магистрални пут Београд-Нови Сад М-22, само 6км је дели од магистралног пут М-75 а петнаестак километара од Ауто пута Е-75 (Београд-Загреб), ту је железничка пруга која спаја Европу са Истоком, аеродроми Батајница на 15-ак и „Никола Тесла“ на 40-ак километара.... Лепо је урбанизована, са свим одликама малог града у сремској равници, широким и зеленилом богатим улицама у већем делу насеља.

Готово двадесет хиљада становника различитих националности, пре свега Срба и Словака, ужива погодности места које је довољно мало да буде мирно и питомо, а довољно велико и близу великих градова да им омогући динамичан живот.

Центар Старе Пазове данас

Историја

Насеље Пазова се у писаним документима први пут помиње 1716. године, и пише да постоји на потесу званом «Старо село». Настајало је у доба Отоманског царства (16-18. век), а Пазову, коју у записима наилазимо под именима Alt Pazoa ili Alt Pazuha, или „шанац Пазуха“, населили су Срби, углавном пребези из крајева јужно од Саве и Дунава и Срби из Лике. Словаци су се доселили у овај део Срема, тада јужни део Аустро-Угарске монархије, 1770.године, и то најпре неколи породица из Селенче, а потом се досељава већи број породица из средње Словачке, и то припадници нове протестантске, тј. евангелистичке вероисповести. Доселили су се због сиромаштва али и због Мађара католика, који су вршили прогоне припадника нова хришћанске вера. Мушкарци су махом чували границу и обрађивали земљу. Становништво је живело и радило у породичним задругама, а након укидања Војне границе 1871.године Стара Пазова је почела брже да се шири и развија, јер се налазила на раскрсници најважнијих путева. Задруге су почеле да се деле, а нове куће су ницале «чело башта». Тада почиње нагли развој занатства и трговине.

Словаци су били већинско становништво у Старој Пазови до половине 20. Века, а истовремено су Срби били већинско становништво у околним селима. Током година долазило је до промена па данас у Старој Пазови има нешто преко 15 посто Словака који, како су то бележили пазовачки хроничари обе националности, живе, раде и стварају у добросуседским и пријатељским односима пуних 240 година.

Фотографије: