Православни верници и Српска православна црква данас обележавају Бадњи дан и Бадње вече, који најављују празник рођења Исуса Христа. Овај дан се обележава литургијама у црквама, паљењем бадњака и породичним окупљањем за посном вечерњом трпезом. Уочи Божића сламом се посипа под и домови се претварају у витлејемску пећину, у којој је рођен Исус Христ, који је повијен у сламу и коме су се најпре поклонили пастири.
У православне домове се на тај дан уноси бадњак, по коме је празник и добио име, а коме је православна црква дала посебан смисао, јер је име бадњак повезано са речју "бдети", будући да се на тај дан бдело чекајући рођење Спаситеља. Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Постоји обичај да се куће посипају житом и низ других ритуала којима се даје хришћански смисао, јер је Христ дошао да људе зближи и нахрани и напоји својом науком и љубављу.
"Ко је гладан нека дође к мени, ја ћу га нахранити и ко је жедан нека дође к мени да пије воде живе", записано је у Јеванђељима.
Божић је увек први мрсни дан, ма у који дан пао, и дан када се у црквама причешћују они који су поштовали правила поста. Бадњи дан и Бадње вече 6. јануара, поред Српске православне цркве, славе Руска и Грузијска православна црква, белоруски и украјински православци, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и египатски Копти.