Општина Стара Пазова, Срем, Војводина - званична страница

Сурдук је турска реч и значи провалија. Име означава провалију близу Дунава, на чијој узвишеној обали село лежи. У античко доба место је било познато као Rittium. Насеље је развијано на узвишици поред Дунава, што га је сачувало од поплава. Православна црква у центру села Светог Оца Николаја је подигнута 1816 године. Крајем 19. и у првој половини 20. века село је имало изузетан развој и у том периоду је добило изглед какав и данас познајемо. У другој половини 20.века долази до стагнације, због миграције сатановништва у градове. У последњих двадесетак година долази до новог развоја развоја села у сваком смислу. је једно од мањих насеља у oпштини Стара Пазова, лежи делом на Дунавском брегу, а онда се шири ка типичној равници. Број становника у овом живописном селу је у константном порасту у последњих двадесет година, од 1253 становника колико је било 1991., преко 1589 становника 2002. године, до данас се овај позитивни тренд наставља јер су Сурдучани, чији су потомци завршавајући школе најчешће одлазили у Београд и Земун, великодушно понудили плацеве и нови завичај избеглицама из Босне и Хрватске. Услови за раст и ширење села леже у његовом повољном положају, поред Дунава, са живописним крајоликом, пријатном сеоском атмосфером и развијеном пољопривредом.

У новије време Сурдук постаје туристички центар општине. Погодни терени за лов и риболов, обала Дунава, пријатан сеоски амбијент са кафанама и ресторанима, и најновији спортско-туристичко-рекреативни комплекс базена „Хоризонти“ пружају велике могућности за развојове привредне гране. Градови Нови Сад и Београд су на свега четрдесетак километара, што пружа одличне могућности за једнодневне излете, одмор и разоноду.

Историја

Сурдук је турска реч и значи провалија. Име означава провалију близу Дунава, на чијој узвишеној обали село лежи. У античко доба место је било познато као Rittium. Насеље је развијано на узвишици поред Дунава, што га је сачувало од поплава. Православна црква у центру села Светог Оца Николаја је подигнута 1816 године. Крајем 19. и у првој половини 20. века село је имало изузетан развој и у том периоду је добило изглед какав и данас познајемо. У другој половини 20.века долази до стагнације, због миграције сатановништва у градове. У последњих двадесетак година долази до новог развоја развоја села у сваком смислу.

Фотографије: