Прича о Народној библиотеци "Доситеј Обрадовић" у Старој Пазови Прича о Народној библиотеци "Доситеј Обрадовић" у Старој Пазови почиње у лето 1878. оснивањем “Српске читаонице” најстарије културне установе овдашњих Срба. Читаоница је имала задатак да задовољава потребу грађанства за читањем, али и образује нове, будуће читаоце. Нешто касније, при културно - уметничким друштвима деловаће и друга читалишта од којих треба поменути два најзначајнија “Читаоницу Срба занатлија” и “Словачку читаоницу”. Књиге на овим просторима делиле су судбину народа, па су тако читаонице прекидале рад за време светских ратова. Њихову делатност после другог светског рата наставља Месна библиотека, која броји скромних пет хиљада књига, да би 1962. године прерасла у Матичну библиотеку Општине. После пресељења у наменски пројектовану зграду у центру Старе Пазове, у јесен 1982. године створени су услови за брже попуњавање фондова и модернији рад са корисницима.
Данас, библиотека "Доситеј Обрадовић" у Старој Пазови заједно са својих 8 библиотечких огранака у сваком насељу наше општине чини мрежу која располаже са око 175.000 књига и има више од 4.500 чланова. Као део Виртуелне библиотеке Србије, електронске базе података која обухвата више од 200 библиотека у Србији, од 2008. године и наша библиотека нуди корсницима приступ различитим информацијама преко платформе ЦОБИСС.
У месту Стара Пазова библиотека има фонд од преко 81..500 књига и услужује 2.000 уписаних чланова. Она има изузетно вредан фонд приручне литературе тзв. референсну збирку. У њој се налази преко 2.000 скупоцених енциклопедија, лексикона, речника и наслова који се ретко могу наћи и у много већим библиотекама. Брижљиво прикупљана сабрана дела разних аутора чине опет посебну збирку од 3.000 наслова. Завичајна збирка окупља на једном месту дела стваралаца из наше општине, међу којима има признатих имена у књижевности и другим областима рада. Остали огранци општини имају мање фондове, али ипак вреди поменути и рећи по коју реч и о њима.
Библиотека "Петар Петровић Његош" у Новој Пазови са 45.000 књига и преко 1.100 уписаних корисника. У њој корисници могу наћи дневну и недељну штампу, велики број енциклопедија и литература, а на располагању им је и један рачунар преко којег могу приступити интернету и читати електронске садржаје.
Трећа библиотека по величини је библиотека "Дамјан Прерадовић" у Голубинцима. Дамјан Прерадовић (1857 - 1929) рођен је у Старим Бановцима, немачку школу похађао у Новој Пазови, завршио богословију у Сремским Карловцима, а од 1882. године био је свештеник у Голубинцима. Српске народне приповетке сакупљао је по Срему и објављивао у "Летопису Матице српске" и био је један од оснивача Српске читаонице у месту 1893. године. У библиотеци Посебних издања Библиотеке "Доситеј Обрадовић", објављено је фототипско издање два рада Дамјана Прерадовића. Зачетак идеје о оснивању голубиначке библиотеке био је давне 1893. године. Настала је из два културно-образовна друштва од којих су издвојене књиге и формирана је Народна библиотека. Године 1965. постала је самостална, а 1977. године интегрисала се са матичном библиотеком из Старе Пазове у чијем је саставу и данас. Библиотека броји преко 13.500 књига и око 260 чланова. Сваке године се одржавају књижевне свечаности које својим присуством увеличавају многе личности из области културе. Библиотека је захваљујући помоћи Месне заједнице и Општине Стара Пазова 2002. године реновирана.
У Старим Бановцима налази се огранак "Димитрије Руварац", други од тројице знамените браће Руварац, рођен је у Старим Бановцима (1842-1931), свештеник и историчар који је био библиотекар патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима. Бавио се политичком и књижевном историјом, написао је велики број студија и расправа. У овој библиотеци налази се 9.194 књига, док библиотека има 260 чланова. Нови Бановци такође имају огранак који носи назив "Милош Црњански". Он је био песник, приповедач и драмски писац, а библиотека у Новим Бановцима добила је назив поводом 100-годишњице пишчевог рођења. У овој библиотеци налазе се 8.143 књиге и броји 411 читалаца. Следећи огранак налази се у Белегишу и носи име Душана Ј. Поповића (1894-1965) који је био историчар и професор Универзитета у Београду. Рођен је у Сурдуку у свештеничкој породици, а умро у Белегишу. Бавио се изучавањем прошлости Војводине и уређивао је "Гласник историјског друштва" у Новом Саду. Главна дела су му "Срби у Војводини" и "Срби у Срему". Ова библиотека има 5.615 књига и око 200 читалаца. У Војки се налази још један огранак библиотеке под називом "Владислав Чикош" (1805-1844) према значајном књижевнику родом из Војке, који се школовао у Сегедину, Кежмарку и Будиму где је завршио права. Био је сарадник "Летописа Матице српске", писао лирске и епске песме, а 1833. године објављује роман "Због љубови помиреније или Строимир и Љубисава". Ова библиотека броји 6300 књига и 450 читалаца. Један мали, али вредан помене је и огранак у Сурдуку који има 4.300 књига и 105 читалаца, који носи име по једном од најпопуларнијих песника за децу у српској књижевности "Мирослав Антић" (1932-1986). Он је био песник, новинар и филмски редитељ, а свима су добро знане његове збирке песама: "Плави чуперак", "Гарави сокак", "Војводина","Рождество твоје", "Лева страна света" и др. Садашњи назив огранак је добио после песникове смрти 1986. године.
Адресе и телефони
- Народна библиотека "Доситеј Обрадовић"
Адреса: Стара Пазова, Трг Зорана Ђинђића бб
Телефон: 022/310-543 - Библиотека "Петар Петровић Његош"
Адреса: Нова Пазова, Кнеза Михаила 17
Телефон: 022/323-875
Дечје одељење "Петар Петровић Његош"
Адреса: Нова Пазова, Кнеза Михаила 1
Телефон: 022/382-644 - Библиотека "Дамјан Прерадовић"
Адреса: Голубинци, Пазовачка 1
Телефон: 022/381-908 - Библиотека "Димитрије Руварац"
Адреса: Стари Бановци, Павла Шашића 31 - Библиотека "Др. Душан Ј. Поповић"
Адреса: Белегиш, Краља Петра 1 - Библиотека "Милош Црњански"
Адреса: Нови Бановци, Школска 10 - Библиотека "Мирослав Антић"
Адреса: Сурдук, Цара Лазара 1 - Библиотека "Владислав Чикош"
Адреса: Војка, Цара Душана 1
Телефон: 022/301-395
