Из новинарског пера Драгане Игњић, ауторке репортаже о Општини Стара Пазова, најновије емисије РТС-а: "Око магазин".
Стара Пазова једна је од ретких општина у којој се број становника увећава. Развија се брже него већина места у Србији. Делом томе доприноси одличан географски положај, мада мештани кажу да у свему има и њиховог ангажмана.
У Стару Пазову више људи долази него што је напушта. И то је тако више од три века, од Велике сеобе и Арсенија Чарнојевића.
Стара Пазова
Још у 19. веку Стара Пазова била је варош, међународни железнички чвор, трговачко језгро региона. Међу првима је добила електричну енергију, имала је еснафска удружења, установе културе.
Данас, Стара Пазова на истом је трагу. Пола општина, а пола индустријска зона. Кућа српског фудбала. Поред ауто-пута. Између Београда и Новог Сада, а, надају се мештани, у скорој будућности и место кроз које пролази брзи воз којим се од једног до другог града стиже за 20 минута.
Брзи воз још чека брзе пруге. Али, зато је Стара Пазова међу првима добила Канцеларију за брзе одговоре.
"Канцеларија је важна за грађане – они нам се обрате и ми у року од 48 сати спремимо одговор; питања су углавном комунални проблеми, али не морају грађани да обијају врата, него Канцеларија њима достави одговор", објашњава Ђорђе Радиновић, председник Општине Стара Пазова.
Канцеларија је само једна од многих смештених у општинској згради, на којој је накнадно (и очигледно) подигнут још један спрат. Мада, званичници објашњавају да је тај надограђени спрат подигнут раније, пре њиховог мандата.
Сад им је најважније што су све службе под једним кровом, јер тако успевају брже да одговоре и на захтеве инвеститора, којима је све подређено.
"Шампион локалног економског развоја"
"У индустријској зони имамо много дистрибутивих центара, то су објекти великих квадратура, имамо по основу пореза на имовину приход, па порез, затим порез на плате, они запошљавају људе и то је најважније, та борба за инвеститоре, јер и грађани налазе своје радно место, а и општински буџет је снажнији", објашњава Радиновић.
Зато сваки потенцијални инвеститор добија једног службеника који одмах одговара на његове захтеве. Резултати су, кажу, очигледни.
Марина Савић из Канцеларије за локално-економски развој каже да се од оснивања Канцеларије за 50 одство увећао број страних инвеститора, што је Старој Пазови донело приход од око 120 милиона евра.
Тако локална власт, ко год да је чини, не мора да прича популистичке приче о доласку инвеститора – јер они су већ овде. Стара Пазова и званично је међу шампионима локалног економског развоја, па чак и државни челници воле да се сликају у овом месту.
Скоро да нема политичара који, бар у кампањи, није свратио до индустријске зоне у Пазови. Та зона се шири, па је само за протекле две године стотину хектара државне земље претворено у грађевинско земљиште, које се продаје инвеститорима.
Квадратни метар комунално неопремљене земље кошта око 10 евра, док оне која је комунално опремљена достиже и 17 до 18 евра за квадратни метар.
У Старој Пазови не брину због тога што земљу продају странцима.
"Ми не сматрамо да смо то баш продали странцима, јер су они овде основали фирме које су власништво Републике Србије јер су регистроване овде, ми смо задовољни јер имамо нова радна места и привреда функционише", одговара Марина Савић из Канцеларије за локално-економски развој.
Кућа српског фудбала
Страни инвеститори нису једини који чине бољим имиџ Старе Пазове.
Пре три и по године, отворена је и Кућа фудбала у, логично, Фудбалској улици. Мада у Фудбалском савезу воле да кажу како је ово здање намењено свим спортистима, данас овај "симбол новог оптимизма српског фудбала", како је речено на отварању, више од тога је још једна реклама за рад општине.
"Стара Пазова нам је изашла у сусрет и дала земљиште на коришћење, тако да ми имамо одличну сарадњу. А сада можемо рећи да је Пазова дошла на мапу света захваљујући спортском центру, јер ту долазе бројне стране екипе", каже Александар Караџић, директор маркетинга Спортског центра Фудбалског савеза Србије.
У сенци два града
Можда јесте Стара Пазова на мапи света, али се свет за мештане углавном креће на потезу између Београда и Новог Сада. У Културном центру не страхују да ће два велика центра угушити културни живот релативно мале општине. Напротив, кажу да им те граничне линије постављају високе захтеве.
Стара Пазова
"Галерија у Старој Пазови је једна од ретких између Београда и Новог Сада која ради и у којој је излагало преко 100 уметника из земље и иностранства", каже Владимир Керкез, директор Центра за културу.
Центар има сталну публику, тако да нема бриге да ли ће сала бити пуна. То запосленима олакшава рад, али и доприноси да се улаже у простор у којем се одржавају концерти, представе или приказују филмови.
"Кад се узме у обзир да је цена карте за биоскоп двоструко или троструко мања него што је у Београду, то значи много; имамо публику која је редовна и многи који долазе овамо – било драмски или ликовни уметници – изненаде се кад виде тако велики број људи који долази да испрати све те програме", каже Керкез.
И сфера коју покрива сигнал локалног радија и телевизије такође је између Београда и Новог Сада.
На питање да ли је у општини баш све онако како нам приказују локални функционери, директор РТВ Стара Пазова Јовица Гагрица потврдно одговара. Задовољан је што су вести које емитују углавном оптимистичне. Важно му је и да нагласи да посебну пажњу поклањају словачкој националној заједници, која је у Старој Пазови врло бројна. И подвлачи – није досадно бити новинар у месту у којем, како се чини, нема неке велике драме.
Пазовски локалпатриотизам
Занимљиво, у Старој Пазови данас нема опозиције. И не само данас. Годинама се већ дешава да како која партија освоји већину, врло брзо се тој већини приклоне и остали. Кажу – то је локалпатриотска политика на делу.
Зато је тешко поверовати да је Пазова некад била место у којем су настајале прве опозиционе, национално оријентисане партије. Председник Општине, који је сад напредњак али је некад био међу оснивачима СПО-а, мисли да у свему има и утицаја "са стране".
"Имамо велики број људи који су дошли после рата, повећао се број становника и ти људи су стварали националне опције", каже Радиновић.
Занимљиво је да су се "дођоши" врло брзо утапали у окружење.
"Ја сам Бачванин, а овде сам се посремчио", каже нам Каменко Катић, дугогодишњи новинар ТВ Београд.
Прича нам како су Нови Бановци, једно од околних села, после Другог светског рата имали тек око 1.000 становника, док данас имају око 20.000.
"Долазе људи са различитих страна: избеглице, људи који су почели да граде викендице, људи који су завршили радни век па се преселили, продали станове у граду или оставили станове деци, а овде се населили и ту сада живе – вероватно их има и знатно више него што се претпоставља, јер многи су пријављени у Београду а овде живе", прича нам Каменко Катић.
Да бисмо видели и још неко лице Старе Пазове, легендарни презентер временске прогнозе и хроничар овог краја, а наш водич, показује нам Дунав.
Поред реке, људи и даље гаје стоку, а некад је, каже, цело село поред реке имало оборе за свиње. Било је и разних малих погона који су сарађивали са индустријским предузећима и многи су се одржали до данас и праве занатске производе.
"Широк Дунав, раван Срем"
Ипак, данас је овај крај, уместо по занатским радњама, далеко популарнији по бројним рибљим ресторанима.
Мада, Борисав Барацки, некадашњи одбојкашки репрезентативац СФРЈ а данас пензионер и алас, каже да је све мање рибе у Дунаву.
"Ми узводно имамо први загађивач Нови Сад, који је 50 км удаљен одавде – нема индустрије, али има отпадних вода и канализације, па је зато рибе све мање", објашњава Барацки.
Популарни "чика Бора" заљубљеник је у Дунав. Он свакодневно записује и ниво воде на Сави и на Тиси, тако предвиђа шта га очекује на Дунаву. Нема изненађења.
Док нас у свом чамцу вози реком, прича нам како 26 км обале Дунава, колико припада Старој Пазови, представљају најлепши и најразуђенији део обале, од извора Дунава па све до Црног мора.
Екипа РТС-а на снимању на Дунаву
После вожње Дунавом, поново се окрећемо копну. Ако је Пазова инвестициона зона, а ако је и све мање риболова, имају ли онда друге гране пољопривреде перспективу?
"Сад су углавном и краве изумрле, узгајају се на фармама, мада још постоје нека села где свако домаћинство има краве, узгаја се и дуван, док се у многим домаћинствима могу видети и коњи", прича Каменко Катић.
Колико је узгој коња постао популаран, потврђује нам и Зоран Тураковић. Приватни предузетник, Земунац, само због коња већину дана у недељи проводи у Сурдуку. Има осам расних коња, од којих је један шестоструки апсолутни шампион Новосадског сајма.
Сурдучани су тако обновили и фијакеријаде, заједно са Новобечејцима и Зрењанинцима. Ипак, наглашавају да су њихови, "сремски" коњи лепши и бољи и позивају се на традицију хусара, старих граничара, који су чували границе Хабзбуршког царства.
Коњи у Пазови, без обзира на све пехаре и медаље освојене на сајмовима и изложбама, ипак раде и на њиви и вуку запрегу, а нису само лепи да би парадирали улицама.
Тако у Старој Пазови свака прича има и своју другу страну. Ништа није тек тако једноставно или лепо без разлога, већ обавезно има и своју практичну примену. Можда баш зато Стара Пазова данас не дели тужну судбину већине општина у Србији.
Комплетан чланак можете погледати на Интернет презентацији РТС-а
