Одељење друштвених делатности општине Стара Пазова је, крајем протекле недеље, у сарадњи са Друштвом пријатеља деце и младих, организацијом Ромска омладина данас, Канцеларијом за младе и Удружењем за помоћ ментално недовољно развијеним особама организовало трибину на тему “Превенција насиља у породици”. Осим представника локалне самоуправе, на трибини су учествовали и представници Центра за социјални рад, Дома здравља, Полицијске станице, правосуђа, основних и средњих школа и вртића,
Црвеног крста и хранитељских породица. О насиљу у породици, са акцентом на класификацији, психологији насилника и жртве, и како се тај проблем третира у кривично-правном погледу говорила је Даница Радаковић, дипломирани психолог, а Тања Божанић, сарадник Одељења друштевних делатности је, на основу анкете о насиљу у породици и вршњачком насиљу коју је јесенас спровела међу основцима истакла податак да 23 посто деце учествовало у неком виду насиља у школи, а да је 6,7 посто анкетираних изјавило да је на неки начин злостављано. Најупечатљивије је било оно што је изнео и показао фотографијама проф. др Слободан Савић из Института за судску медицину у Београду, истичући да не смемо затварати очи према сваким видом насиља, а нарочито над децом, јер много значи спасити и један живот. Др Савић је изнео податак да је лане дванаесторо деце изгубило живот као жртве насиља у породици, а у 75 посто случајева су насилници отац или мајка. Он је подсетио да би свако кога овај проблем дотиче требало да прочита књигу Дејва Пелцера ДЕТЕ ЗВАНО ТО која је преведена и на српски језик, као и да пракса показује широм света да најмање 30 посто жртава насиља касније постају насилници. О утврђивању процедури у заштити од насиља у породици и одредбама Закона о породици говорио је Милан Јанковић, дипломирани правник Центра за социјални рад, а Милка Перендија, социјална радница и члан мобилног тима за заштиту жртава насиља је изнела податке да је лане у старопазовачкој општини евидентирано 111 жртава породичног насиља, међу њима 92 жене, 19 мупкараца и чак 23-оје деце. Највише пријава стиже из СУП-а, потом из Дома здравља и Центра за социјални рад, док је лане двоје деце дошло само да пријави насиље, каже Перендија. У разговорима после предавања отворено је питање брзине решавања предмета из ове области, па је Стамена Лакић, судија Суда за прекришаје подсетила каква је процедура и рокови за утврђивање чињеница, док је педагог Весна Опачић из Голубинаца отворила питање како реаговати кад деца потврде психичко и емоционално насиље од стране родитеља. Милена Поповић из Дома здравља наглашава да како је насиље процесс, тако је доста дуг процесс и излазак из насиља, али стварају се све бољи услови да се жртве охрабре и у тај процес уђу. Она указује да су у пракси казне за насилника мале, а већина учесника трибуне је указала да жене, које су најчешће жртве насиља, тешко подносе пријаве јер материјални положај је кочница. Није било одговора ни на питање зашто се у Србији инсистира на градњи сигурних кућа за жене и децу-жртве насиља кад закон каже да треба изместити насилника. Учеснике је поздравила начелница друштвених делатности Милка Симић, а после је потписан Меморандум о сарадњи установа на овом послу које су већ формирале мобилни тим, који добро ради али би општина требало да га и финансијски подржи, како се потписом приликом формирања и обавезала. А. Мали
