Stara Pazova

Osnovne škole

SIMEON ARANICKI
Stara Pazova
Adresa: Boška Buhe bb, 22300 Stara Pazova, Srbija
Telefon: +381 22 363200
Elektronska pošta: ossimeon@open.telekom.rs
Zvanična internet prezentacija: www.simeonaranicki.edu.rs

Osnovna škola "Simeon Aranicki" u Staroj Pazovi, opština Stara Pazova, ulica Boška Buhe bb, je jedna od dvanaest škola u okviru projekta "Poboljšanja stanja škola".
Izgradnja i opremanje škole finansirano je iz sredstava zajma Evrospke investicione banke, sredstava Republike Srbije i opštine Stara Pazova.
Škola će raditi u novosagrađenom, savremenom objektu površine 3054 kvadratna metra, na zemljištu površine 95 ari.
Ovo je prva škola na teritoriji opštine Stara Pazova koja je opremljena tako da ispunjava uslove za osobe sa posebnim potrebama.

Školski prostor sadrži:

• 8 učionica
• 6 kabineta
• kabinet za nastavu fizičkog vaspitanja
• biblioteku
• ambulantu sa čekaonicom
• trpezariju sa kuhinjom
• polivalentni prostor - hol
• lift za osobe sa posebnim potrebama
• toalete za učenike na prizemlju i spratu (muške i ženske i za osobe sa posebnim potrebama) pomoćne prostorije za spremačice, domara i portira
• tehničke prostorije
• fiskulturnu salu sa opremom
• spravarnicu
• svlačionicu (mušku i žensku)
• izložbeni prostor
• prostor za upravu i osoblje (direktor, sekretar, šef računovodstva, pedagog, zbornica)
• toalete za nastavno osoblje
• dvorište sa dva terana za rukomet i odbojku

Kabineti su izvanredno opremljeni i to: audio, video, računarskom, laboratorijskom i medicinskom opremom.

RASTKO NEMANjIĆ – SVETI SAVA
Nova Pazova
Adresa: Njegoševa 4
Telefon: 022/321-301
Elektronska pošta: svsavanp@ptt.rs
Internet prezentacija: www.svetisava-npazova.edu.rs

Osnovna škola "Rastko Nemanjić – Sveti Sava" osnovana je rešenjem 1980. godine kao jedinstvena osnovna škola pod imenom "Mladost". Odlukom zaposlenih u školi i rešenjem Ministarstva prosvete, škola menja ime 1996. godine u "Rastko Nemanjić – Sveti Sava". Škola obuhvata sve učenike sa teritorije mesne zajednice Nova Pazova. Škola poseduje dva svoja objekta: školsku zgradu u ulici Knez Mihailova 15 i veliku školsku zgradu u Njegoševoj br. 4 u kojoj se nalaze specijalizovane učionice, učionice sa pripremnim prostorijama – kabinetima, zbornica, kuhinja, trpezarija, svečana i fiskulturna sala kao i školska biblioteka. Ove školske godine školu pohađa 1529 učenika raspoređenih u 60 odeljenja. Nastava se odvija u dve smene a za realizaciju nastave je zaduženo 126 zaposlenih, od toga 90 nastavnika.

BOŠKO PALKOVLjEVIĆ PINKI
Stara Pazova
Adresa: Vuka Karadžića 4
Telefon: 022/310-613
Internet prezentacija: www.ospinkistarapazova.edu.rs

Osnovna škola "Boško Palkovljević Pinki" osnovana je oko 1730. godine. Sagrađena je u neposrednoj blizini Pravoslavne crkve i od svog osnivanja nije prestajala sa radom. Vremenom kako se mesto razvijalo, a broj stanovnika povećavao, te se škola u nekoliko navrata dograđuje. 1972. godine gradi se fiskulturna sala, đačka kuhinja i lamela kojom se povezuju postojeći objekti. Sadašnji izgled škola dobija 2002. godine kada se dograđuje još jedan sprat iznad lamele.

Nastavni kadar prati kroz stručne seminare sve obrazovne i vaspitne oblasti. Naši učenici postižu odlične rezultate na takmičenjima iz gotovo svih oblasti. Od svog nastanka škola sarađuje sa mnogim kulturnim, socijalnim, sportskim, zdravstvenim i drugim institucijama na našoj teritoriji, a i šire. Dobrim rezultatima doprinosi i usklađeni rad i saradnja sa Savetom roditelja kao i Školskim odborom.

Posle II svetskog rata, školske 1946/47 pa nadalje, iz redova pisanih u Letopisu škole saznajemo da su školom rukovodili: Gordana Trbojević, Jelka Aranicki, Slavko Kovačević, Katica Čmelik, Hristofor Jović, Milenko Čortan, Blagoje Šakić, Momčilo Vuković, Živko Ćurčin, Elvira Ignjatović i od 2008. godine Milan Predojević.

U školi su zaposleni učitelji, nastavnici, dva stručna saradnika - psiholog i pedagog, bibliotekar i veroučitelji, kao i pomoćno osoblje. Škola raspolaže sa 27 učionica, kabinetima informatike, bibliotekom, čitaonicom, fiskulturnom salom, sportskim terenima, ekološkom učionicom i pomoćnim prostorijama koje omogućavaju kvalitetan rad.

HEROJ JANKO ČMELIK
Stara Pazova
Adresa: Karađorđeva 2
Telefon: 022/315-362
Elektronska pošta: hjcmelik@nadlanu.com
Internet prezentacija: www.hjcmelik.edu.rs

Škola je osnovana 1770, i nalazi se u centru Stare Pazove. Zgrada u kojoj sa sada odvija nastava, zidana je 1833 godine, dograđivana je 1950 a 1980 fiskulturna sala sa nastavnim kabinetima.

Nastava se izvodi na slovačkom jeziku. Deca uče slovački kao maternji jezik, srpski kao nematernji, engleski kao obavezni i nemački kao obavezni izborni predmet. Izborni predmeti u nižim odeljenjima: Čuvari prirode, Narodna tradicija i Ruke u testu. Izborni predmet u višim razredima: Informatika i računarstvo. Obavezni izborni predmeti: Građansko vaspitanje, Evangelističko-luteranska veronauka Slovačke evangelističke a.v. crkve Obavezni izborni predmet: fizičko vaspitanje – izabrani sport: korektivna gimnastika, odbojka. Od sledeće školske godine planira se uvođenje produženog boravka u nižim razredima.

Vannastavne aktivnosti: hor i orkestar, umetničko-kreativna sekcija, ritmika, novinarska sekcija, kulturno-umetnička sekcija, istorijsko-istraživačka sekcija, likovni mediji, mladi fizičari, matematička sekcija, geografska sekcija, Enjoying English.

MILAN HADžIĆ
Vojka
Adresa: Karađorđeva 1
Telefon: 022/2301-014 i 022/2301-836
Elektronska pošta: milanh@ptt.rs i osmhvojka@mts.rs
Internet prezentacija: www.skolavojka.edu.rs/

Prva škola u Vojki izgrađena je 1780. godine na mestu gde je danas mesna zajednica. Na mestu današnjeg parka podignuta je nova škola 1881. godine. Sastojala se od prizemene zgrade i nosila naziv "Komunalna skola". Ova zgrada je izgorela do temelja 1943. godine u borbi partizana i ustaša. Druga škola je nastala u Karađorđevoj ulici 1884. godine gde je bio Dom omladine. Posle drugog svetskog rata škola je imala od 250-300 učenika, od prvog do petog razreda, sa 12 do 14 prosvetnih radnika. Učionice su bile skromno opremljene, imale su tablu, sto, katedru i klupe-skamije. Program rada donosila je nadležna služba opštine-sreza Stara Pazova. Obnovljena škola posle drugog svetskog rata organizovala je kurseve opismenjavanja za mlade i odrasle koji nisu na vreme pohađali skolu. Učenici i prosvetni radnici sarađivali su sa Crvenim krstom u akcijama pomoći za siromašne. Izgradnju posleratne škole finansirali su meštani Vojke, omladina i odrasli pomagali su u radu i transportu građevinskog materijala. Od 1990. do 2000. godine sagrađena je nova zgrada i povezana sa starom školskom zgradom. Rešen je problem smeštaja učenika, čiji broj raste do 2002. godine a zatim opada. Posleratna škola postaje osmogodišnja oko 1950. godine.

U susednom selu Krnješevcima nalazi se područna škola, deo škole "Milan Hadžić", koja ima četiri razreda, po jedno odeljenje od prvog do četvrtog razreda, sa 40 do 80 učenika. Nastavu izvode četiri učiteljice u dve smene. U Krnješevcima postoji i predškolska ustanova, za decu predškolskog uzrasta. Učenici iz Krnješevaca putuju u Vojku da bi završili V, VI, VII i VIII razred. Predškolska odeljenja u Vojki formirana su i počela sa radom posle 1950. godine, odvojeno od škole, iz kojih su izrastala 2-3 odeljenja budućih učenika prvog razreda.

Školska biblioteka postoji od 1963. godine i u svom fondu danas ima 7890 knjiga. Od 2006. godine gradi se nova sportska hala. Škola ima radionicu i kabinete-učionice posebno opremljene i kabinet informatike koji zadovoljava potrebe nastave informatike. Učenici Osnovne škole "Milan Hadžić" iz Vojke nastupali su na mnogim takmičenjima i manifestacijama i ostvarivali su zapažene rezultate na opštinskom i okružnom nivou, a povremeno i na republičkom odmeravanju znanja i veština. Škola prati i primenjuje sve aktuelne promene, reforme i integracione procese.

23. OKTOBAR
Golubinci
Adresa: Putinačka 1
Telefon: 022/381-846
Elektronska pošta: sm.skolagolubinci@neobee.net

Škola se prvi put spominje 1758. godine, kao prva srpska veroispovedna škola, a prvi učitelj je sveštenik Joakim Aćim Nikolić. Detaljnih podataka o ovoj školi nema sve do 1770. godine, kada je u Golubincima ustrojena Pravoslavna trivijalna škola u okviru Vojne granice. Zgrada ove škole je sačuvana do danas i u njoj se sada nalazi biblioteka Damjan Preradović i Dom penzionera. Naporima nemačkih i hrvatskih porodica otvorena je i nemačka osnovna škola 1827. Po iseljenju Nemaca, posle ukidanja Vojne granice, ova škola je nastavila da radi kao Hrvatska pučka škola. Ovakvo odvajanje škola ostalo je sve do završetka prvog svetskog rata. Škola ima sačuvan Letopis ove škole.

Godine 1888. naporima meštana i opštine sazidana je školska zgrada od tvrdog materijala, u to vreme jedna od dve takve u Vojvodini. Škola je otvorena 13. novembra 1888. Od tada su srpska i hrvatska deca išla u istu zgradu, s tim što su odeljenja i dalje bila podeljena, tri učionice za srpsku i dve za hrvatsku decu. Tek posle drugog svetskog rata izvršeno je objedinjenje ove dve škole, kada je ukinuta i veronauka. Od tada su deca obe veroispovesti išla u isti razred. Ova zgrada nije u funkciji od 1992. godine. Godine 1964. sazidana je nova školska zgrada sa 8 učionica, zbornicom i kancelarijama. Sada su tu smešteni učenici nižih razreda. Godine 1992. useljena je nova školska zgrada koja čini celinu sa zgradom iz 1964. U njoj je 10 kabineta, kancelarije i predškolsko odeljenje, koje radi u sastavu PU Poletarac iz Stare Pazove. Nastavni jezik je srpski, a uče se i engleski i francuski jezik.

SLOBODAN SAVKOVIĆ
Stari Banovci
Adresa: Grčka 31
Telefon: 022/351-092
Elektronska pošta: osbanovci@ptt.rs

Škola u Starim Banovcima postoji od polovine XVIII veka. Pošto su Banovci bili kompanijsko mesto u okviru Podunavske vojne granice, austrijske vlasti su, radi širenja germanskog uticaja, pored postojeće srpske veroispovedne, osnovale 1773. i graničarsko-trivijalnu školu. Prvi učitelj u ovoj školi bio je Nemac Anton Blum. Od polovine XIX veka broj đaka je bio u stalnom porastu. Školske 1842/3. bilo ih je 73, a 1846/7. 92, pa je 1850. godine pored crkve je podignuta nova školska zgrada od čvrstog materijala sa učionicom i stanom za učitelja. Na početku XX veka broj đaka se povećao do 288 pa je škola postala četvororazredna. U toku Drugog svetskog rata škola je teško stradala. Školska zgrada iz 1850. godine je krajem 1943. zapaljena i potpuno uništena, a zgrada iz 1890. godine demolirana i onesposobljena za upotrebu. U isto vreme zapaljena je i kompletna školska arhiva zajedno sa školskim letopisom vođenim od polovine XIX veka.

Po završetku rata, i pored nedostatka prostora, učila i nastavnog kadra, školske 1947/48. godine škola je podignuta u rang progimnazije ili nepotpune gimnazije, a 1950/51. godine postala je osmoletka. Početkom školske 1954/55. godine naziv je promenjen u Osmogodišnja škola Stari Banovci, a 1962. godine dobija ime Osnovna škola "Slobodan Savković" po lokalnom skojevskom rukovodiocu koji je poginuo u Banovcima 1943. godine. U posleratnom periodu školu su, osim dece iz Starih Banovaca, pohađala i deca sa Petrovićevog salaša i iz Pančevačkog rita, gde nije bilo škole, iz Novih Banovaca, koji su do šezdesetih godina prošlog veka imali samo četiri razreda, a nekoliko godina i iz Belegiša, u kome je formalno postojala osmoletka, ali ne i dovoljno učenika za svaki razred. Danas škola ima kabinete za geografiju i istoriju, fiziku, hemiju, biologiju, informatiku, likovno i tehničko obrazovanje i specijalizovane učionice za matematiku, muzičku kulturu, srpski jezik i engleski jezik. Nastava fizičkog vaspitanja se izvodi u fiskulturnoj sali. Škola ima đačku kuhinju i igrališta za rukomet i košarku.

NIKOLA TESLA
Novi Banovci
Adresa: Školska 2
Telefon: 022/341-314
Elektronska pošta: ntesla6@ptt.rs

Osnovna škola "Nikola Tesla" nalazi se u Podunavlju i pripada opštini Stara Pazova. Prva škola je osnovana 1830. U početku je u mestu postojao jedan objekat ali se po potrebi radilo na više lokacija u selu (vatrogasni dom, biblioteka, dom kulture...). Škola je bila organizovana do četvrtog razreda.

U periodu od 1933-1938. škola se zvala "Ljudevit Gaj". Za vreme Drugog svetskog rata škola je radila kao "Nemačka pučka škola". Osnovana je 1945. godine, a osnivač je bila opština. Sa radom je započela nakon Drugog svetskog rata i na početku rada u četiri razreda imala oko 120 učenika (oko 35 učenika po razredu). Opremljenost škole je bila skromna, postojala su najneophodnija učila i nameštaj. Đačka kuhinja radi od tada do danas.

U tom posleratnom periodu škola je organizovala tečajeve opismenjavanja dece i omladine koje su vodili učitelji. Evidentirano je učešće naših učenika u svim posleratnim akcijama obnove i unapređenja uslova života u našem mestu. 1962. godine škola dobija ime Nikola Tesla. 1983. godine otvara se nova školska zgrada izgrađena uz stari objekat tako da su i stari i novi deo školske zgrade danas spojeni. Dograđene su učionoce, zbornica, mokri čvor unutar zgrade i centralno grejanje za stari i novi deo škole. 1985. dolazi do poslednje registracije škole kada su se škole Podunavlja razintegrisale. Od 1970. škola ima biblioteku sa preko 5000 naslova.

Dan škole se obeležava 2. juna i vezan je za dolazak Nikole Tesle u Beograd. Učenici od prvog razreda izučavaju engleski jezik, a od petog kao obavezni izborni predmet francuski jezik. Obavezni izborni predmeti su još verska nastava, građansko vaspitanje i fizičko vaspitanje. Učenici viših razreda se svake školske godine opredeljuju za ponuđene izborne premete (hor i orkestar, crtanje slikanje i vajanje, informatiku i računarstvo, srpski jezik). Škola nema organizovanu kabinetsku nastavu (izuzev kabineta za informtiku).

VERA MIŠČEVIĆ
Belegiš
Adresa: Kralja Petra Prvog 33
Telefon: 022/361-514

OŠ "Vera Miščević" se nalazi u Podunavlju i obuhvata dva naseljena mesta Belegiš i Surduk. Nastala je 26.aprila 1977.godine spajanjem osnovnih škola ''Vera Miščević'' iz Belegiša i ''Jovan Jovanović–Zmaj'' iz Surduka u jednu školu koja je bila u sastavu OŠ ''Podunavlje'' sa sedištem u Starim Banovcima, a od 01.01.1986. g. je samostalna škola sa sedištem u Belegišu.

Osnovna škola u Belegišu postoji od polovine XVIII veka, o čemu svedoče podaci iz 1772.godine. Prvi učitelj (magister) Lazar Simonović se pominje 1780. godine. Početkom XX veka škola je bila četvororazredna, imala je 369 učenika u redovnoj i 67 u poftornoj nastavi. Stara škola je zapaljena maja 1943. godine a izgradnja sadašnje zgrade je trajala od 1948. do 1952. godine.

Osnovna škola u Surduku nastala je približno u isto vreme kad i u Belegišu. Prvi pisani pomen potiče iz 1773.godine. Prvi učitelj o kojem postoje podaci je Andrija Ivanović. Stara školska zgrada je spaljena 1943. godine, a zidanje sadašnje zgrade u Surduku je završeno 1954. god. Škola u Surduku je od 1957.- 1977. godine nosila naziv ''Jovan Jovanović-Zmaj''.

O savezu amatera

KUD Mladost Nova PazovaSavez amatera opštine Stara Pazova je društvena organizacija, osnovana 2003. godine, kao sledbenik Kulturno-prosvetne zajednice, asocijacije kulturno-umetničkih društava i ustanova u oblasti obrazovanja i kulture.

U Savez amatera opštine Stara Pazova se dobrovoljno udružuju kulturno-umetnička društva, amaterska pozorišta, sekcije, klubovi, grupe, udruženja, ustanove, druge organizacije i pojedinci, pripadnici svih naroda, nacionalnih manjina i etničkih grupa na teritoriji opštine Stara Pazova. Savez prati i proučava amatersku kulturno-umetničku delatnost i predlaže mere za njeno unapređenje, podržava i pokreće inicijative za stvaranje uslova za razvoj i organizovanje svih oblika kulturno-umetničkog stvaralaštva amatera, organizuje i prati realizaciju festivala, smotri, susreta i sličnih manifestacija, prikuplja i sistematizuje građu o oblicima amaterskog delovanja, organizuje stručne seminare i savetovanja o aktuelnim pitanjima iz delokruga svog rada, bavi se izdavačkom delatnošću, koordinira rad i sarađuje sa svim asocijacijama u oblasti kulturno-umetničkog amaterizma u Pokrajini, Republici Srbiji i rasejanju.

Svojim delovanjem Savez amatera opštine Stara Pazova razvija, podstiče i afirmiše lične stvaralačke i umetničke sklonosti dece, omladine i građana u obrazovnim ustanovama, preduzećima, kulturno-umetničkim društvima, grupama, ansamblima i udruženjima. Savez amatera podstiče i afirmiše razvoj, očuvanje i negovanje amaterske kulturno-umetničke delatnosti i kulturne tradicije naroda, nacionalnih manjina i etničkih zajednica, uz puno poštovnje njihove ravnopravnosti.

U Savez amatera opštine Stara Pazova udruženo je jedanaest kulturno-umetničkih društava, tri likovna udruženja, dva udruženja građana, jedan folklorni ansambl, Gradski hor i Gradski tamburaški orkestar.

O obrazovanju

U opštini Stara Pazova postoji osam osnovnih škola, tri srednje škole i jedna škola za osnovno i srednje obrazovanje dece ometene u razvoju.

Osnove škole:

Srednje škole:

Specijalna škola:

  • ŠOSO "Anton Skala" je škola za osnovno i srednje obrazovanje u Staroj Pazovi koju pohađaju deca lako ometena u razvoju sa područja naše opštine i opština Pećinci i Inđija. Škola "Anton Skala" ima izdvojena odeljenja u Inđiji, Belegišu, Novoj Pazovi, Beški, Čortanovcima i Pećincima.

Postoje i dve predškolske ustanove koje imaju svoja odeljenja po okolnim selima:

O kulturi

Најбоље аматерско позориште у земљиОпштина која је одувек на раскрсници важних путева је примала различите културне утицаје са свих страна у свим историјским периодима. Сви ови утицаји су довели да се културни простор Општине Стара Пазова одликује мултикултуралним наслеђем и шароликошћу култура.

Као ретко која Општина поседује добро организовану културну сцену са изванредним појединцима који су, свако у оквиру свог уметничког стваралаштва, представили културу ове средине широм света. Фолклорни ансамбли су бројни, активни и са прегршт награда са бројних турнеја. Позоришно стваралаштво је присутно више од 100 година на српском и на словачком језику. Аматерско позориште је посебан драгуљ, јер је једно од њих веђ годинама званично најбоље у Србији. У Општини функционише неколико хорова којима диригују професионалци. Активно делују два удружења ликовних уметника, изложбе се поред Галерије Центра за културу и Леонардо одржавају и у за то прилагођеним просторима у домовима културе који постоје скоро у сваком насељу у општини. У оквиру Општине у току године делују и три ликовне колоније на различитим локацијама (Космик Арт у Војки, Водица у Голубинцима и Леонардо у Бановцима). Класичну музику можете чути од стране наших уметника који су се школовали код нас и у иностранству, а врло озбиљно, на академском нивоу, функционише и велики Градски тамбурашки оркестар. Музички живот на нивоу поп и рок музике у летњем периоду захваљујући манифестацији "Пазовачко културно лето" превазилази оквире локалног тако да Стара Пазова постаје место са врхунским концертним програмом у Србији где гостују најпознатији бендови из целог региона. Бројне културне манифестације чине календар културних дешавања врло богатим.

Поред Центра за културу Стара Пазова у општини делују и Културно- пословни центар Нова Пазова и Културни центар "Леонардо" из Бановаца. Народна библиотека “Доситеј Обрадовић” има 130-годишњу традицију и мрежу огранака по свим местима наше општине. Велики број удружења грађана и друштава је окупљено у Савезу аматера општине Стара Пазова.

Што се тиче информисања, најзначајнија је локална радио станица која пружа 24-часовни радио програм на српском, словачком и ромском језику а која је од недавно покренула и ТВ програм и прерасла у "РТВ Стара Пазова". Значајан део програма посвећен је култури и очувању културне баштине.

O zdravstvu

Dom zdravlja "Dr Jovan Jovanović Zmaj" Stara Pazova je zdravstvena ustanova koja pruža usluge primarne zdravstvene zaštite na teritoriji opštine Stara Pazova.

Dom zdravlja je organizovan u Staroj Pazovi a zdravstvene stanice su organizovane u Novoj Pazovi, Starim Banovcima, Novim Banovcima, Belegišu, Surduku, Golubincima i Vojki, dok je u Krnješevcima organizovan rad ambulante. U Staroj Pazovi je organizovan rad apoteke, dok je pri svakoj zdravstvenoj stanici organizovan rad apotekarske stanice.

Dom zdravlja Jovan Jovanović ZmajDom zdravlja "Dr Jovan Jovanović Zmaj" Stara Pazova

Direktor Doma zdravlja je dr Aleksandar Omerović – specijalista interne medicine.

Pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost je dr Snežana Dimitrijević – specijalista interne medicine.

Pomoćnik direktora za kvalitet je dr Snežana Tabaković – doktor medicine.

Pomoćnik direktora za ekonomske poslove je Marjanović Vinka, ekonomista, a pomoćnik direktora za pravne poslove i zaštitnik pacijentovih prava je Novaković Vesna, diplomirani pravnik.

Dr Dalibor Kujundžić – doktor medicine je ovlašćeno lice za komunikaciju sa javnošću ispred Doma zdravlja "Dr Jovan Jovanović Zmaj" Stara Pazova.

Glavna medicinska sestra Doma zdravlja je Grujić Slađana, diplomirani ekonomista za menadžment u zdravstvu.

Naselje Surduk

Surduk je turska reč i znači provalija. Ime označava provaliju blizu Dunava, na čijoj uzvišenoj obali selo leži. U antičko doba mesto je bilo poznato kao Rittium. Naselje je razvijano na uzvišici pored Dunava, što ga je sačuvalo od poplava. Pravoslavna crkva u centru sela Svetog Oca Nikolaja je podignuta 1816 godine. Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka selo je imalo izuzetan razvoj i u tom periodu je dobilo izgled kakav i danas poznajemo. U drugoj polovini 20.veka dolazi do stagnacije, zbog migracije satanovništva u gradove. U poslednjih dvadesetak godina dolazi do novog razvoja razvoja sela u svakom smislu. je jedno od manjih naselja u opštini Stara Pazova, leži delom na Dunavskom bregu, a onda se širi ka tipičnoj ravnici. Broj stanovnika u ovom živopisnom selu je u konstantnom porastu u poslednjih dvadeset godina, od 1253 stanovnika koliko je bilo 1991., preko 1589 stanovnika 2002. godine, do danas se ovaj pozitivni trend nastavlja jer su Surdučani, čiji su potomci završavajući škole najčešće odlazili u Beograd i Zemun, velikodušno ponudili placeve i novi zavičaj izbeglicama iz Bosne i Hrvatske. Uslovi za rast i širenje sela leže u njegovom povoljnom položaju, pored Dunava, sa živopisnim krajolikom, prijatnom seoskom atmosferom i razvijenom poljoprivredom.

U novije vreme Surduk postaje turistički centar opštine. Pogodni tereni za lov i ribolov, obala Dunava, prijatan seoski ambijent sa kafanama i restoranima, i najnoviji sportsko-turističko-rekreativni kompleks bazena „Horizonti“ pružaju velike mogućnosti za razvojove privredne grane. Gradovi Novi Sad i Beograd su na svega četrdesetak kilometara, što pruža odlične mogućnosti za jednodnevne izlete, odmor i razonodu.

Istorija

Surduk je turska reč i znači provalija. Ime označava provaliju blizu Dunava, na čijoj uzvišenoj obali selo leži. U antičko doba mesto je bilo poznato kao Rittium. Naselje je razvijano na uzvišici pored Dunava, što ga je sačuvalo od poplava. Pravoslavna crkva u centru sela Svetog Oca Nikolaja je podignuta 1816 godine. Krajem 19. i u prvoj polovini 20. veka selo je imalo izuzetan razvoj i u tom periodu je dobilo izgled kakav i danas poznajemo. U drugoj polovini 20.veka dolazi do stagnacije, zbog migracije satanovništva u gradove. U poslednjih dvadesetak godina dolazi do novog razvoja razvoja sela u svakom smislu.

Fotografije:

Naselje Stari Banovci

Stari Banovci su jedno od većih naselja u opštini Stara Pazova. Nalaze se na desnoj obali Dunava, na ušću fruškogorskog potoka Budovara u Dunav. Pet i po hiljada stanovnika uživa sve pogodnosti dobrog geografskog položaja i blizine saobraćajanica, koje ih spajaju sa velikim gradovima. Blizina autoputa E-75 predstavlja glavnu vezu Starih Banovaca sa Beogradom i Novim Sadom. Takođe, kroz naselje prolazi regionalni put koji spaja sva živopisna mesta pored Dunava između Beograda i Novog Sada, a sedište opštine, Stara Pazova, je na svega 6 kilometara. Mesto je urabanizovano, uz Dunav poseduje sav infrastrukturni komfor modernih naselja. Zajedno sa Novim Banovcima čini jednu celinu, poznatu kao Banovci.

Istorija

U antička vremena se, na prostoru Starih Banovaca nalazila drevna naselja Tusa i Darinovci, koja više ne postoje, a pomen se čuva u nazivima seoskih atara. Selo Banovci ovde postoji od 16. veka, a možda i duže.

Naselje na današnjem prostoru Starih Banovaca je formirano prvim većim naseljavanjem od 1745. do 1750. godine. To su većinom bile porodice iz Županinskog Srema, koje su se izjasnile za graničarsku službu, a bilo ih je iz Banata i Bačke.

1566/1567. godine Turci su izvršili popis stanovništva koji pokazuje da su u Starim Banovcima tada većinom živeli Srbi. 1734. godine u selu je bilo 53 doma, a do 1756. broj je porastao do 211.

U Drugom svetskom ratu, Sile osovine okupirale su Stare Banovce, pa je u selu duže opstojavala nemačka postaja. Tada je ubijeno 158 žitelja, 52 oterano u koncentracioni logor Sajmište, 38 poslato na prinudni rad, a 104 žitelja bili su ratni zarobljenici.

Fotografije:

Naselje Stara Pazova

Stara Pazova je administrativni centar opštine koja po ovoj sremskoj varoši nosi naziv. Ona je ujedno, i ekonomski, zdravstveni, obrazovni, kulturni centar. Leži na čvorištu značajnih saobraćajnica i takozvanom KORIDORU 10. Kroz Staru Pazovu prolazi magistralni put Beograd-Novi Sad M-22, samo 6km je deli od magistralnog put M-75 a petnaestak kilometara od Auto puta E-75 (Beograd-Zagreb), tu je železnička pruga koja spaja Evropu sa Istokom, aerodromi Batajnica na 15-ak i „Nikola Tesla“ na 40-ak kilometara.... Lepo je urbanizovana, sa svim odlikama malog grada u sremskoj ravnici, širokim i zelenilom bogatim ulicama u većem delu naselja.

Gotovo dvadeset hiljada stanovnika različitih nacionalnosti, pre svega Srba i Slovaka, uživa pogodnosti mesta koje je dovoljno malo da bude mirno i pitomo, a dovoljno veliko i blizu velikih gradova da im omogući dinamičan život.

Naselje Stara PazovaCentar Stare Pazove danas

Istorija

Naselje Pazova se u pisanim dokumentima prvi put pominje 1716. godine, i piše da postoji na potesu zvanom «Staro selo». Nastajalo je u doba Otomanskog carstva (16-18. vek), a Pazovu, koju u zapisima nailazimo pod imenima Alt Pazoa ili Alt Pazuha, ili „šanac Pazuha“, naselili su Srbi, uglavnom prebezi iz krajeva južno od Save i Dunava i Srbi iz Like. Slovaci su se doselili u ovaj deo Srema, tada južni deo Austro-Ugarske monarhije, 1770.godine, i to najpre nekoli porodica iz Selenče, a potom se doseljava veći broj porodica iz srednje Slovačke, i to pripadnici nove protestantske, tj. evangelističke veroispovesti. Doselili su se zbog siromaštva ali i zbog Mađara katolika, koji su vršili progone pripadnika nova hrišćanske vera. Muškarci su mahom čuvali granicu i obrađivali zemlju. Stanovništvo je živelo i radilo u porodičnim zadrugama, a nakon ukidanja Vojne granice 1871.godine Stara Pazova je počela brže da se širi i razvija, jer se nalazila na raskrsnici najvažnijih puteva. Zadruge su počele da se dele, a nove kuće su nicale «čelo bašta». Tada počinje nagli razvoj zanatstva i trgovine.

Slovaci su bili većinsko stanovništvo u Staroj Pazovi do polovine 20. Veka, a istovremeno su Srbi bili većinsko stanovništvo u okolnim selima. Tokom godina dolazilo je do promena pa danas u Staroj Pazovi ima nešto preko 15 posto Slovaka koji, kako su to beležili pazovački hroničari obe nacionalnosti, žive, rade i stvaraju u dobrosusedskim i prijateljskim odnosima punih 240 godina.

Fotografije:

Naselje Novi Banovci

Novi Banovci se nalaze na obali Dunava, 12 kilometara uzvodno od Zemuna. Desetak hiljada stanovnika živi na prostoru koji poseduje sve karakteristike urabanog, ali kombinovano, seoskog i gradskog naselja. Naselje je spojeno sa Starim Banovcima, urbanim naseljem Banovci-Dunav sa kojim zajedno ima oko 15.000 stanovnika.

Novi Banovci imaju fantastičan geografski položaj, nalazi se na čvorištu međunarodnih i regionalnih puteva, i to ih čini vrlo atraktivnim za stanovanje, ali i privređivanje. Pored ovog naselja prolazi autoput E-75 koji predstavlja glavnu vezu Novih Banovaca i Beograda, kao i vezu Novih Banovaca i Novog Sada( koji je udaljen 60 km). Na svega 3 km od mesta je Batajnica, a na 7 km Stara Pazova. Kroz Nove Banovce prolazi put koji spaja sva živopisna naselja pored Dunava, od Beograda do Novog Sada. Takođe, regionalnim putem se vrlo brzo stiže do autoputa Beograd- Zagreb.

Istorija

Područje na kojem se nalaze Novi Banovci naseljavano je još od davnina. U centru naselja postoji rimsko arheološko nalazište Burgena. Novi Banovci su predstavljali raskrsnicu Istoka i Zapada, a i dan danas u centru mesta postoji kuća pod nazivom „Janeskina kafana“(Mezulhana) koja je u tursko vreme služila kao konačište za vojnike i trgovce koji su putovali za Istanbul i Beč.

Za vreme Drugog svetskog rata bilo je veliko uporište ustaša, kojih je bilo mnogo u Novim Banovcima, a pre Drugog svetskog rata skoro polovina stanovnika bili su Nemci( Folksdojčeri). Posle završetka Drugog svetskog rata, u naselju je bilo najviše Hrvata, ali se ta slika menja kolonizacijom, pa se i u Nove Banovce naseljavaju Srbi iz Dalmacije, Bosne i iz ostalih krajeva Srbije.

Mesto je počelo naglo da se razvija početkom 1980. Godine, kada pored Novih Banovaca niklo stambeno naselje Banovci-Dunav, skraćeno nazvano Kablar, jer je stambene jedinice za zaposlene u beogradskom basenu gradila firma Kablar iz Kraljeva.. Prve stambene zgrade useljene su 1985. godine. Usled većeg priliva stanovništva, poslednjih petnaest godina, naselje se širi velikom brzinom.

Fotografije: